Building Management System

ION SOLUTIONS u saradnji sa svojim partnerima TAC-om i SCHNEIDER ELECTRIC-om, na tržište regiona donosi unapređene, integrisane i optimalizovane sisteme centralizovanog upravljanja poslovnim zgradama, sa fokusom na energetsku efikasnost i potpunu kontrolu okruženja.

Pametne zgrade, Building Management Systems (BMS ili BEMS su uobičajene skraćenice), Building IT, Building Automation Systems, su najzastupljeniji komercijalni nazivi, po kojima se na tržištu prepoznaju sistemi centralizovanog upravljanja poslovnim zgradama.

Kao i sa sistemima kućne automatike čije je smisao u podizanja nivoa kvaliteta stanovanja kroz "prilagođavanje" stambenog prostora trenutnoj aktivnosti, raspoloženju ili životnom stilu svakog stanara, tako i poslovna zgrada inteligentan pridev dobija "prilagođavajući" svoje parametre kompletnoj organizaciji ili različitim organizacijama koje sa zaposlenima i klijentima u njoj provode radno vreme. Ovaj zadatak pred informatičke tehnologije automatizacije upravljanja postavlja niz novih složenijih i kompleksnijih zahteva za inoviranjem, unapređenjem i integracijom sistemskih rešenja. Analogije se vuku iz funkcionisanja živih organizama koje je Tvorac savršeno projektovao, gde mozak i centralni nervni sistem čine centralni kompjuterski serveri i baze podataka, u koje se slivaju velike količine prikupljenih informacija, koje se anlizirane i obrađene šalju do izvršnih uređaja koji sprovode akcije u cilju trenutne optimizacije parametara zgrade i radnog okruženja. U ovako predstavljenoj analogiji, mnogobrojni i raznovrsni senzori i kamere, predstavljaju surogate za čula, koja prikupljaju informacije i iniciraju akcije, gde je krvotok, neuronska mreža ili možda kičmena moždina imitirana nekim od protokola i magistrale za prenos podataka i upravljačkih signala, dok mnogobrojni zonski kontroleri predstavljaju neku vrstu perifernog nervnog sistema. Na kraju dolaze internet i intranet mreže koje pojedinačni organizam povezuju sa celokupnom zajednicom. Kao što primera radi, živi organizam reguliše svoju unutrašnju temperaturu i reaguje znojenjem kože, prilagođavajući se spoljašnjim uslovima ili trenutnoj fizičkoj aktivnosti, tako i "pametna" zgrada i automatski može da podešava svoju unutrašnju temperaturu ili temperaturu svake posebne prostorne celine, spoljašnjim uslovima ili unutrašnjim ne\aktivnostima u pojedinačnim prostornim celinama, automatskom kontrolom sistema grejanja, hlađenja i ventilacije. Isti principi važe i za ostale podsisteme kojim integrisani i centralizovani sistem upravljanja poslovnom zgradom kontroliše, kao što su rasveta unutrašnja, spoljašnja i fasadna rasveta, kontrola pristupa, protivpožarni i sistem za kontrolu kvaliteta vazduha, sigurnosni sistem nadzora, kontrola pumpi, agregata, liftova, osigurača, prozora i ostale opreme u zgradi. Konačno, svoj pun smisao koncept dobija stvaranjem bezbednog, komfornog, ekonomičnog i sigurnog okruženja, uz istovremenu štednju energenata, smanjivanje troškova održavanja, produženja životnog ciklusa opreme i značajno smanjivanje zagađenja koje zgrada emituje u životnu sredinu, čime koncept dobija i širu opšte društvenu vrednost i značaj.

Ova relativno mlada grana informatičke industrije startovala je razvojem sistemskih rešenja za upravljanje pojedinačnim podsistemima u zgradama, koji su projektovani da rade po potpuno ili delimično zatvorenim protokolima (moguće je koristiti isključivo opremu i tehnologiju jednog proizvođača), čime su tržišni lideri i proizvođači opreme osiguravali tehnološku dominaciju, praktični tržišni monopol ili u boljem slučaju duopol, i ostvarivanje ekstraprofita za finansiranje budućeg i pokrivanje dotadašnjeg razvoja. Ovakav pristup imao je niz slabosti sa aspekta krajnjeg korisnika sistema, što je značajno usporilo širu primenu i dostupnost sistema, naročito u ekonomski slabije razvijenim zemljama. U praksi je to značilo, da su sistemi bili funkcionalno, tehnološki i ekonomski nefleksibilni, bez preterane ambicije i mogućnosti da se prilagođavaju i optimalizuju u skladu sa realnim potrebama svakog klijenta, tako da su bili dostupni samo najvećim investitorima u globalnim razmerama. Stepen iskorišćenja sistema je tako bio često i ispod 50% a investitor je bio primoran da plati punu cenu tako projektovanog gotovog proizvoda. Ipak možda se najveća slabost ogledala u neintegrisanosti podsistema što nije obezbeđivalo dovoljnu i optimalnu energetsku efikasnost zgrade, kao i projektovana nemogućnost nadogradnje, prilagođenja i unapređenja sistema novim dolazećim tehnologijama, već je investitor morao da menja kompletan sistem.

Donošenjem novih zakonskih regulativa na najrazvijenijim tržištima koji se odnose na enrgetske sertifikate, propisivanje i normiranje energetske potrošnje zgrade i ekoloških standarda koji se odnose na uticaj poslovne zgrade na životnu sredinu, kao i tržišni trendovi, kreirali su, inicirali i drastično uvećali tražnju za energetskom efikasnošću poslovnih zgrada. To je rezultovalo da postojanje sistema centralizovanog upravljanja poslovnom zgradom postane uslov i neformalni standard bez koga se ne može zamisliti moderna poslovna zgrada, za razliku od sistema kućne automatike koji još nisu postali standard u segmentu rezidencijalnih kuća i stanova, ni na najrazvijenijim tržištima.

Sadašnji najnoviji unapređeni sistemi zasnovani su stoga na principima dijametralno suprotnim od početnih, i obezbeđuju investitorima i korisnicima sledeće korisnosti:

• Potpunu integraciju svih podsistema u jedan
• Otvorenost i veze za integraciju više rasličitih tehnologija, što investitoru daje veću mogućnost izbora
• Ukupne energetske uštede od minimum 20%
• Period povrata investicije u pravilno projektovan i optimalno dimenzionisan sistem od 2-5 godina
• Optimalizaciju svih parametara zgrade
• Ekonomsku i tehnološku optimalizaciju kroz povećanu fleksibilnost pri projektovanju i maksimalni procenat iskorišćenja funkcija sistema
• Potpunu kontrolu nad svom opremom u i oko objekta
• Jedinstveni informativni sistem
• Kontrolu i upravljanje prostorom i imovinom
• Upravljanje, smanjenje i predikcija troškova
• Smanjenje troškova održavanja, obuke i treninga osoblja
• Povećanje ukupne profitabilnosti zgrade
• Merenje i alociranje svih energetskih ušteda i identifikovanje prostora za uštede
• Kontinuirano podržavanje, podešavanje, praćenje rada i servis sistema
• Mogućnost za kontinuirano unapređenje i nadogradnju sistema novim budućim inovativnim tehnološkim rešenjima
• Povećanu efikasnost i pojednostavljenje upravljanja sistemom
• Pruža klijentima dodatnu vrednost
• Obezbeđuje tehnološko liderstvo u najnaprednijim tehnologijama u branši
• Moćno marketinško oruđe pri iznajmljivanju prostora ili prodaji cele zgrade
• Povećanje produktivnosti zaposlenih koji rade u prijatnom okruženju
• Društveno odgovorno ponašanje kroz brigu o zaštiti životne sredine
• Validne informacije, analize, izveštaje, grafikone i baze podataka za donošenje kvalitetnih i pravovremenih odluka, realnih prognoza i smanjenje finansijskog rizika

Preovlađujući tržišni trend i ekspanzija sistema za centralizovano upravljanje poslovnim zgradama nije zaobišao ni tržište Srbije, gde su do sada na nekoliko poslovnih zgrada primenjena neka parcijalna rešenja, ali su u fazi izgradnje i prvi objekti sa kompletno integrisanim i otvorenim sistemima za centralizovano upravljanje poslovnim zgradama koji obezbeđuju maksimalnu energetsku efikasnost i u skladu su sa najsvežijim tehnologijama. Jedina slabost ovakvih sistema je što zahtevaju inicijalno veće invstiranje, što u državi sa manjkom i visokom cenom kapitala predstavlja usporavajući faktor. Pozitivana kretanja se ogledaju u spremnosti pojedinih banaka i stranih investicionih fondova da namenskim kreditima za energetsku efikasnost, finansiraju ovakve napredne projekte.

Takođe, nesporno je i interesovanje i domaćih investitora, koji imaju dugoročnu viziju razvoja svog poslovanja, prate svetske trendove, usvajaju najnovije tehnologije i žele da svojim klijentima i sebi priušte dodatnu vrednost, u skladu sa svojim mogućnostima. Tehnološki vodeći isporučioci sistema, koji su prisutni u Srbiji, investitorima nude sledeće pogodnosti:

• Projekciju potrebnog kapitala
• Projektovanje, razvoj i izvođenje rešenja koja obezbeđuju energetsku efikasnost
• Strategiju za upravljanje potrošnjom energije
• Trening i razvoj operativnog osoblja, kao i obuku svih korisnika
• Permanentno daljinsko nadgledanje i kontrolisanje funkcionisanja sistema

Pitanje je koliko će kratko vreme trebati da se domaća regulativa uskladiti sa  propisanim normativima i standardima vezanim za energetsku efikasnost poslovnih zgrada u EU. Domaći investitori koji se prvi odvaže da primene ovaj napredan koncept na svojim objektima, svakoko će steći značajnu konkurentsku prednost i neophodno iskuskustvo za budući period, i moći će ravnopravnije da kvalitetom konkurišu stranim investitorima.